Vesti

Maraton je trčanje na duže staze sa zvaničnom rastojanjem od 42.195 kilometara (26 milja i 385 metara), koje se obično trči kao drumska trka. Događaj je organizovan u znak sećanja na neuspeli trk grčkog vojnika Pheidippidesa, glasnika iz bitke za Maraton u Atini. Maraton je bio jedan od originalnih modernih olimpijskih događaja 1896. godine, iako daljina nije postala standardizovana sve do 1921. godine. Širom sveta se svake godine održava više od 1500 maratona, a velika većina takmičara bili su rekreativni sportisti. Manji maratoni, poput Stanlei maratona, mogu imati samo desetine učesnika, dok veći maratoni mogu imati desetine hiljada učesnika.

Istorija Ime Maraton potiče od legende o Pheidippidesu, grčkom glasniku. Legenda kaže da je poslan sa bojnog polja Maratona u Atinu da objavi da su Perzijanci poraženi u Maratonu (u kojem se upravo borio), koji se dogodio u avgustu ili septembru 490. godine pre nove ere. Kaže se da je pretrčao čitavu razdaljinu bez zaustavljanja i provalio u skup, uzvikujući „nenikēkamen“ (nenikekamen) “, („ Ve v o n “), pre nego što se srušio i umro. Izveštaj o trčanju od Maratona do Atine prvi put se pojavljuje u Plutarhovom „Na slavu Atine“ u 1. veku nove ere, koji citira izgubljeno delo Heraklida Pontica, a ime trkača daje se kao Terezip Erhij ili Eklesov. Lucian iz Samosate (II vek) takođe daje priču, ali naziva trkača Filipide (a ne Pheidippides). Raspravlja se o istorijskoj tačnosti ove legende. Grčki istoričar Herodot, glavni izvor za grčko-perzijske ratove, spominje Pheidippide kao glasnika koji je trčao od Atine do Sparte tražeći pomoć, a zatim je otrčao natrag, udaljenom preko 240 kilometara (150 milja) svaki put. U nekim rukopisima Herodota ime trkača između Atine i Sparte navodi se kao Filipidi. Herodot ne spominje glasnika koji je poslan sa Maratona u Atinu, i kaže da je glavni deo atenske vojske, borio se i pobedio u napornoj bitci i plašeći se mornaričkog naleta perzijske flote protiv nebranjene Atine, brzo krenuo nazad iz bitka za Atinu, stigla je istog dana. Robert Brovning je 1879. godine napisao pesmu Pheidippides. Brovningova pesma, njegova kompozitna priča, postala je deo popularne kulture kasnog 19. veka i prihvaćena je kao istorijska legenda. Mount Penteli stoji između Maratona i Atine, što znači da, ako je Pheidippides nakon bitke zaista izveo svoj čuveni trk, morao bi trčati oko planine, bilo na severu ili na jugu. Poslednja i očiglednija ruta poprilično tačno odgovara modernom autoputu Maraton-Atina, koji prati laž prema jugu od Maratonskog zaliva i duž obale, a zatim se blago, ali dugotrajno penje zapadno, ka istočnom prilazu Atini, između podnožja brda Himettus i Penteli, a zatim lagano nizbrdo do odgovarajuće Atine. Ova ruta, kao što je postojala kada su oživjele Olimpijske igre 1896. godine, bila je dugačka otprilike 40 kilometara, i to je bila približno daljina koja se prvobitno koristila za maratonske trke. Međutim, bilo je nagoveštaja da je Pheidippides mogao da sledi drugom rutom: uspon na zapadu uz istočne i severne obronke planine Penteli do prelaza Dioniz, a zatim ravno na jug nizbrdo do Atine. Ova ruta je znatno kraća, nekih 35 kilometara, ali uključuje veoma strmi početni uspon od više od 5 kilometara (3,1 mi).

Savremeni olimpijski maraton Kada su 1896. godine počele moderne Olimpijske igre, inicijatori i organizatori tražili su sjajan popularizacioni događaj podsećajući na drevnu slavu Grčke. Ideja o maratonskoj trci potekla je od Michela Breal-a, koji je želeo da se događaj predstavi na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini. Ovu ideju snažno su podržali Pjer de Kubertin, osnivač moderne Olimpijske igre, kao i Grci. Grci su organizovali trku za izbor za olimpijski maraton 10. marta 1896. godine koji je pobedio Charilaos Vasilakos za 3 sata i 18 minuta (s tim da je budući pobednik uvodnog maratona olimpijskih igara stigao u petom). Pobednik prvog olimpijskog maratona, 10. aprila 1896. godine (trka samo za muškarce), bio je spiridon „Spiros“ Louis, grčki nosač vode, u 3 sata 58 minuta i 50 sekundi. Ženski maraton predstavljen je na Letnjim olimpijskim igrama 1984. godine (Los Anđeles, SAD), a pobedila ga je Joan Benoit iz Sjedinjenih Država sa vremenom 2 sata 24 minuta i 52 sekunde.

Otkad su osnovane savremene igre, postala je tradicija da muški olimpijski maraton bude poslednji događaj atletskog kalendara, sa završetkom unutar olimpijskog stadiona, često u roku od sati ili čak uključenih u ceremonije zatvaranja. Maraton Letnjih olimpijskih igara 2004. godine oživeo je tradicionalnu rutu od Maratona do Atine, završavajući na stadionu Panathinaiko, mestu letnjih olimpijskih igara 1896. godine. Rekord olimpijskih muškaraca je 2:06:32, koji je postavljen na Letnjim olimpijskim igrama 2008. godine od Samuela Kamau Vanjirua iz Kenije. Rekord olimpijskih žena je 2:23:07, koji je na Letnjim olimpijskim igrama 2012. godine postavio Tiki Gelana iz Etiopije. Pobjednik letnjeg olimpijskog maratona u Londonu 2012. godine bio je Stephen Kiprotich iz Ugande (2:08:01). Maratonske trke Godišnje se širom sveta organizuje više od 1500 maratona. [Neki od njih pripadaju Asocijaciji međunarodnih maratona i trka na daljinu (AIMS) koja je od svog osnivanja 1982. godine prerasla u 300 zemalja članica u 83 zemlje i teritorija. Pet najvećih i najprestižnijih trka, Berlin, Boston, Čikago, London i Nev Iork Citi, formiraju dvogodišnju seriju Svetskih maratonaca, nagrađujući 500.000 dolara godišnje najboljim muškim i ženskim glumcima u seriji. U 2006. godini, urednici Runner’s Vorld odabrali su „Vorld’s Top 10 Marathons“, na kome su predstavljeni Amsterdam, Honolulu, Pariz, Roterterdam i Stokholm, kao i pet gore pomenutih maratona. Ostali značajni veliki maratoni uključuju Sjedinjene Države Pomorski maraton, Los Anđeles i Rim. Bostonski maraton je najstariji godišnji maraton na svetu, inspirisan uspehom olimpijskog maratona 1896. godine i koji se održava od 1897. Najstariji godišnji maraton u Evropi je Košiceški maraton mira, koji se održava od 1924. u Košicama, Slovačka. Istorijski politehnički maraton je prekinut 1996. Ponoćni sunčani maraton održava se u Norveškoj Tromsu na 70 stepeni severno. Koristeći se nezvaničnim i privremenim kursima, merenim GPS-om, trke maratonske daljine sada se održavaju na Severnom polu, na Antarktiku i preko pustinjskog terena. Ostali neobični maratoni uključuju Veliki zidni maraton na Kineskom zidu, Veliki petorski maraton među safari divljinama u Južnoj Africi, Veliki Tibetanski maraton – maraton u atmosferi tibetanskog budizma na nadmorskoj visini od 3.500 metara (11.500 ft) , i Maraton polarnog kruga na trajnoj ledenoj kapici Grenlanda. Interkontinentalni Istanbulski Evroazijski maraton jedini je maraton na kojem učesnici tokom jedne manifestacije trče preko dva kontinenta (Evropa i Azija). U maratonu za slobodan štampu u Detroitu, učesnici dva puta prelaze američku / kanadsku granicu. Međunarodni maraton Nijagarskih vodopada uključuje jedan međunarodni granični prelaz, preko Mosta mira od Buffala, Nev Iork, Sjedinjene Države, do Fort Erie, Ontario, Kanada. Trčanje Većina učesnika ne trči maraton da bi pobedila. Za većinu trkača važnije je njihovo lično vreme do cilja i njihov plasman unutar određenog pola i starosne grupe, mada neki trkači samo žele da završe. Strategije za završetak maratona uključuju trčanje cele daljine i strategiju trčanja-šetnje. U 2005. godini, prosečno vreme maratona u SAD bilo je 4 sata 32 minuta 8 sekundi za muškarce, 5 sati 6 minuta 8 sekundi za žene. Cilj kojem mnogi trkači teže je da probiju određene vremenske barijere. Na primer, rekreativni prvotimci često pokušavaju da trče maraton ispod četiri sata; takmičarski trkači mogu da pokušaju da završe za manje od tri sata. Druga merila su vremena kvalifikacija za velike maratone. Bostonski maraton, najstariji maraton u Sjedinjenim Državama, zahteva kvalifikaciono vreme za sve neprofesionalne trkače. Njujorški maraton takođe zahteva vreme za kvalifikovanje za garantovan ulazak, tempom nešto bržim od Bostonovog. Obično je dozvoljeno maksimalno vreme od oko šest sati nakon čega se trasa maratona zatvori, mada neki veći maratoni drže stazu otvorenom duže (osam ili više sati). Mnogi maratonci širom sveta imaju vremenske okvire do kojih su svi trkači sigurno prešli ciljnu liniju. Svako sporije od granice pokupit će se autobusom za metež. U mnogim slučajevima organizatori maratona moraju ponovo otvoriti puteve za javnost kako bi se saobraćaj vratio u normalu. Sa rastom popularnosti maratona, mnogi maratoni širom Sjedinjenih Država i sveta ispunjavaju se brže nego ikad ranije. Kada je Bostonski maraton otvorio registraciju za njegovo trčanje 2011. godine, kapacitet terena bio je popunjen u roku od osam sati.